Ručnom izradom predmeta od gline bavim se od 2006. godine kada sam kupila polovni grnčarski točak i prvu peć. Većinom sam samouka. Učila sam svoju sopstvenu tehniku gledanjem i čitanjem, najviše preko interneta. Trebalo mi je oko 10 godina konstantnog rada da mogu da kažem da sam savladala zanat. Bilo je i puno grešaka, ipak, na greškama se uči. Svaka greška vodila me je do novih saznanja i otvarala nova vrata za nova delovanja.

Volim keramiku zato što je stabilna. Ima svoje zakone koji se moraju poštovati, a ipak dozvoljava igru. Neograničene su mogućnosti kad joj se pridje sa poštovanjem. Traži konstantan rad, učenje i eksperiment.

Trudim se da radim keramiku koja nije savršena, inspiriše me nesavršenstvo, volim kada se vidi trag ljudske ruke i kada je svaki predmet osobit za sebe. Svaki komad koji sam stvorila bio je drugačiji od onog drugog, pa samim tim i jedinstven, kao i čovek.

Moja keramika je tanka, krhka i nežna… Ako se pažljivo njom rukuje, pruža neočekivana zadovoljstva za čula i um.